петак, 7. април 2017.

БЛАГОВЕСТИ, ЛАЗАРЕВА СУБОТА И ЦВЕТИ


   БЛАГОВЕСТИ

У време владавине цара Ирода, у граду Назарету у Галилеји, живела је у кући старца Јосифа, девојка која се звала Марија. Била је тиха и скромна, а дане и ноћи је проводила у раду и молитви. Једног јутра, док се молила Богу, јавио јој се Благовесник Господњи, арханђел Гаврило. Она се много уплашила, али је анђео поздравио благим речима: „Радуј се благодатна, Господ је с тобом!“. И рече јој да ће добити дете, сина, коме треба да да име Исус, (што значи Спаситељ). „И назваће се Сином Божјим.“
   „Како то може бити?“ упитала је Марија зачуђено, јер је била девојка. На то Анђео одговори: „Сила Светога Духа сићи ће на тебе и родићеш Сина Божјега.“
   На то је Марија смерно сагла главу и тихо рекла: „Ја сам слушкиња Господња. Нека буде воља Божја.“
  Овај празник се зове Благовести зато што је анђео донео Благу вест о рођењу Спаситеља.
   ЛАЗАРЕВА СУБОТА

   Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.
   Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови листари, тек улистали. Пошто се врба освети,свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу,па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, у цркву,купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују,трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

   УЛАЗАК У ЈЕРУСАЛИМ – ЦВЕТИ

   Исус Христос је проповедао о Царству Божјем. Свакога дана је било све више људи који су веровали у њега. Првосвештенике и фарисеје је обузео бес. Тражили су било какав разлог да Христа ухапсе. Приближавао се празник Пасхе, а Христос се спремао да пође у Јерусалим. Ученици су стрепели за његов живот и зато су га наговарали да не иде у Јерусалим. Христос је ипак пошао на пут јашући младо магаре. У Јерусалиму га је дочекао силан свет, а највише је било деце која су чистим срцем препознала Спаситеља. Поздрављали су га и махали палмовим гранчицама, узвикујући; „Благословен да је цар који долази у име Господње!“

Нема коментара:

Постави коментар