четвртак, 9. фебруар 2017.

ХРИШЋАНСКЕ ПРИЧЕ: САЊАО САМ ДА РАЗГОВАРАМ СА АНЂЕЛОМ

- Ти си желео да разговараш са мном - рече анђео.
- Ако имаш времена - рекох.
Анђео се насмеши.
- Моје време је вечност. Шта си хтео да ме питаш?
- Молим те, реци ми, шта те највише изненађује код људи?
Анђео одговори.
- Што им је детињство досадно, па журе да одрасту, а кад одрасту, желели би да су деца, а неки се тако и понашају. - Што троше здравље да би стекли новац, а онда тај новац троше да би повратили здравље. - Што се боје будућности, заборављајући садашњост. На тај начин не живе ни у садашњости, ни у будућности. - Што живе као да никада неће умрети, а онда умиру као да никад нису ни живели.
Поћутасмо мало, а ја поново упитах:
- Молим те, реци ми како да се понашам као родитељ? Чему је најважније да научим децу?
- Да науче да никога не могу присилити да их воли. Могу само волети.
- Да није добро упоређивати се са другима.
- Да није богат онај ко највише има, него онај коме најмање треба.
- Да науче како је довољно само неколико секунди да се дубоко повреди вољено биће, а потом су потребне године да се излечи.
- Да знају да постоје особе које их нежно воле, али то не знају или не могу да кажу и покажу!
- Да науче да се новцем може купити све осим љубави и здравља.
- Да науче да две особе могу да посматрају исту ствар, а да је виде различито.
- Да схвате да је прави пријатељ онај ко зна све о њима, а ипак их воли! Људи ће заборавити шта си рекао! Људи ће заборавити шта си учинио! Али, никада, никада неће заборавити каква си осећања у њима побудио!

   СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 8, 2016.

Нема коментара:

Постави коментар