Диван обичај православне Цркве је позивање свештеника да благослови нови стан или кућу. То може бити учињено пре усељења или пошто се сместимо.
Свештеник ће спровести кратку службу Последовања благосиљања нове куће или стана, са молитвом после које ће светом водом покропити и благословити сваку особу у вашој породици и сваку собу у вашем дому.
У Откривењу Јовановом (глава 3, стих 20) читамо: „Ево, стојим на вратима и куцам; ако ко чује мој глас и отвори врата, ућићу к њему и вечераћу с њим, и он са мном.“ Ово је диван приказ шта Христос жели да буде учињено кад се уселимо у нову кућу или стан. Он жели да остане и дружи се са нама на веома присан начин, изражен овде заједничким јелом и пићем.
Баш то чинимо када позивамо свештеника да благослови нас и наш нови дом: отварамо врата да пустимо Господу Исусу Христу да уђе. Ако имамо нову икону за наш нови дом, даћемо је свештенику да је у цркви и формално благослови. Он ће је донети са собом да је постави на право место у вашем дому и да упали пред њом први пут заветно кандило.
Осим примљеног благослова, таква кућна посета свештеника пружиће одличну прилику деци
да упознају свог парохијског свештеника као драгог и блиског пријатеља у Христу. То ће их такође научити да православни хришћани увек траже Божији благослов пре важних подухвата у свом животу.
Никад нећу заборавити сведочење једног пријатеља: „Кад сам био веома мали наш дом посетио је парох. Његово присуство било је тако импресивно да и данас, после четрдесет пет година, још могу да опишем где је седео. Не сећам се речи које је изговорио, али памтим његово присуство.Мора бити да му је наша породица била важна кад нас је посетио. Бар сам се ја осећао веома важно.“
Часопис Каленић, бр. 6, 2016, Дечија страна
Свештеник ће спровести кратку службу Последовања благосиљања нове куће или стана, са молитвом после које ће светом водом покропити и благословити сваку особу у вашој породици и сваку собу у вашем дому.
У Откривењу Јовановом (глава 3, стих 20) читамо: „Ево, стојим на вратима и куцам; ако ко чује мој глас и отвори врата, ућићу к њему и вечераћу с њим, и он са мном.“ Ово је диван приказ шта Христос жели да буде учињено кад се уселимо у нову кућу или стан. Он жели да остане и дружи се са нама на веома присан начин, изражен овде заједничким јелом и пићем.
Баш то чинимо када позивамо свештеника да благослови нас и наш нови дом: отварамо врата да пустимо Господу Исусу Христу да уђе. Ако имамо нову икону за наш нови дом, даћемо је свештенику да је у цркви и формално благослови. Он ће је донети са собом да је постави на право место у вашем дому и да упали пред њом први пут заветно кандило.
Осим примљеног благослова, таква кућна посета свештеника пружиће одличну прилику деци
да упознају свог парохијског свештеника као драгог и блиског пријатеља у Христу. То ће их такође научити да православни хришћани увек траже Божији благослов пре важних подухвата у свом животу.
Никад нећу заборавити сведочење једног пријатеља: „Кад сам био веома мали наш дом посетио је парох. Његово присуство било је тако импресивно да и данас, после четрдесет пет година, још могу да опишем где је седео. Не сећам се речи које је изговорио, али памтим његово присуство.Мора бити да му је наша породица била важна кад нас је посетио. Бар сам се ја осећао веома важно.“
Часопис Каленић, бр. 6, 2016, Дечија страна
Нема коментара:
Постави коментар