понедељак, 31. октобар 2016.

СЛАВСКИ КОЛАЧ

Свети Апостол Лука и Свети Петар Цетињски, 31. октобар

Св. Лука апостол и јеванђелист. Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи св. Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Поздравља вас Лука љекар љубазни, пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4, 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла св. Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице, – и то не једну него три, а тако исто и иконе св. апостола Петра и Павла. Отуда се св. Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао св. Лука Јеванђеље и Дела Апостолска, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској. Мошти чудотворне овога дивнога светитеља беху пренесене у Цариград у време цара Констанција, сина Константиновог.
 Св. Петар Цетињски митрополит Црногорски. Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, и ако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

петак, 28. октобар 2016.

ТИ И ЈА ПОСТОЈИМО

"Када би свако од нас викнуо Србија је несрећна зато што сам ја рђав човек и рђав грађанин, Србија би се препородила за три дана и за три године би била срећна и ми бисмо сви доживели срећу њену заједно са децом нашом. У њој би се накупило толико снаге, физичке и моралне, и духовне, да би све спољашње стеге њене попуцале саме од себе. Шта нам остаје друго до да пођемо, дакле, од себе, драга браћо, нека наши потомци виде бар један искрен и одважан покушај од наше стране."

Свети Владика Николај Велимировић

   извор: nasledjeotaca.org

уторак, 25. октобар 2016.

Света Петка, 27. октобар

 За свету Параскеву или Петку кажу да је била српског порекла. Рођена је у месту Епивату, између Силиврије и Цариграда. У њеном житију пише да су јој родитељи били имућни и побожни. И своју децу, ћерку Петку и сина Евтимија, васпитавали су у побожности: учили су их свакој врлини и животу по Богу.
   Једном је Петка као десетогодишња девојчица "кад с мајком беше у Цркви, чула речи божанског Еванђеља: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде (Мк. 8, 34). И ове су јој се речи дубоко урезале у срце. По изласку из цркве, срела је просјака. Кришом од мајке скинула  је са себе своју скупоцену хаљину и дала је просјаку, а сама обукла његове дроњке. Кад је дошла кући и родитељи је угледали у дроњцима, изгрдили су је и строго запретили да то више не чини. Али је она и даље тако радила. На грдње због тога, родитељима је одговорила да другачије не може живети.
   Кад је дошло време, родитељи су брата Евтимија дали на школовање. Тада је Петка остала сама у кући. Наставила је да живи као и пре. Сигурно је да јој је веома недостајао брат. Везивала је њих дивна братско-сестринска љубав, али пре свега љубав према Господу. Много су дана и ноћи провели заједно молећи се Богу. Али, знала је Петка да оно што не може да промени, мора да прихвати.
   Да је то воља њених родитеља, а то значи воља Божја. Сада је у својим пламеним молитвама молила да Господ подари њеном брату снаге да успешно оконча своје школовање, на славу Божју и њихових родитеља, а на корист отаџбини. Њено срце молило се можда још и више да он изабере за себе најкориснији пут - пут Божји. И њене сестринске молитве биле су услишене, јер је Јевтимије по завршетку школе изабрао управо монашки пут. То је сигурно помогло да и девојчица Петка у срцу од малих ногу одабере исти такав пут - живот у пустињи, усамљено, што и значи само име монах. За такав пут она се од детињства припремала постом и молитвама, а пре свега великом љубављу коју је према Богу имала. И зато је Господ и наградио да целим својим животом од детињих дана до блажене кончине иде из подвига у подвиг. Онако како се ни мушкарци не подвизавају. И да до данашњих дана она остане узор свим љубитељима подвижничког живота.

   Невенка Пјевач, Кад су свети били мали, Превлака, 2012.

О КЊИГАМА

понедељак, 24. октобар 2016.

КАКО БОГ ВОЛИ

Бог те воли
дању, ноћу,
али и ти
реци "хоћу".

Бог се даје
теби, мени
и говори:
К небу крени!

Све нам нуди
мира, среће
Ал се никад
не намеће.

Толико је
нежан, фин,
Исус Христос,
Божји син.

Лидија Поповић, Светосавско звонце, бр. 8, 2016.
Манастир Жича

СРПСКА ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА: Јужни Словени

извор: ТВ ХРАМ

недеља, 23. октобар 2016.

САВРЕМЕНО ИКОНОБОРСТВО


   Данас молитвено прослављамо 365 Светих Отаца сабраних на 7. Васељенском сабору одржаном 787. Године у Никеји. Овим сабором утврђено је православно поштовање икона и окончана борба против Светих икона.
   Данас када прослављамо ове храбре личности Цркве није згорег да обратимо пажњу на савремено иконоборство у којем несвесно учествујемо. Дакле, сваки пут када нам неко послужи пиће у чашици на којој је икона, на славском ручку поред тањира видимо салвету са ликом Белог анђела на њој или било шта слично ми заправо стајемо на страну оних који су се борили против Светих икона и чинили све да их омаловаже.

   ђакон Марко Јефтић, фб

МОЈ ВЕРОУЧИТЕЉ

Из Основне школе "Иван Милутиновић" која у три објекта ради у Вишњици, Великом Селу и Сланцима (Београд), долазе нам вероучитељ ђакон Радомир Чворо и ученик шестог разреда Војин Стојадиновић. "Веронаука без живота не вреди ништа" истиче ђакон Радомир, који из свог богатог педагошког искуства сведочи да данас имамо ситуацију да деца не препознају грешку. Сазнајемо да у дворишту школе у Вишњици постоји велики проблем са наркоманима који долазе из других делова града, али и како колектив покушава да се са тим избори. Млади Војин, велики поштовалац историје, издваја лик и дело Цара Душана Силног и истиче да му је драго што су наши преци имали за шта да се боре и што су мислили да будуће генерације. "Не може се добити ништа у животу на тацни, за све треба да се бори" каже наш млади гост. "Треба само да радимо оно што нам је Бог дао да радимо и напредак је загарантован", каже ђакон Радомир.

   извор: Радио Слово љубве, 22.10.2016.

  преузми емисију: www.slovoljubve.com
Црква Светог Прокопија, Тијање (Драгачево)

Ово је Србија

Постављање мозаика Богородице Ширшаје на олтарску апсиду цркве Св. Марка на Ташмајдану

извор: ТВ ХРАМ

четвртак, 20. октобар 2016.

Изложба икона манастира Жиче у Петрограду

У Петрограду отворена изложба Савремени српски иконопис - у сусрет 800 година манастира Жича
   У државном Руском институту за историју уметности у Петрограду 17. октобра 2016. године отворена је изложба Савремени српски иконопис - у сусрет 800 година манастира Жича. У прелепој Белој сали Института изложено је 35 експоната - икона, рад иконописачке радионице манастира Жича.
   Изложбу је отворио директор Института. На отварању су, поред директора, говорили Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, секретар амбасаде Србије у Руској Федерацији гђа Снежана Павловић, представник Градске управе Петрограда за међународну културну сарадњу, представник Карић фондације гђа Мила Поповић Живанчевић и други.
   У препуној сали публика је била изузетно очарана и задивљена духовном лепотом икона, постигнутим умећем и специфичним канонски потврђеним уметничким изразом иконописаца. Изложба ће бити отворена до 4. новембра 2016. године.
   Дан после отварања изложбе одржан је и округли сто на тему савременог иконописа, традиције и положаја иконе у савременом друштву, а увече је приређен концерт духовне музике на коме је поред сестара из Жиче учествовао византијски хор при цркви Мајке Божје Теодоровске и још неколико петроградских хорова.
   На позив државног института за историју уметности у Санкт Петербургу, у периоду од 17. октобра до 4. новембра 2016. године, са благословом Епископа жичког г. Јустина, у Руском институту за историју уметности у Петрограду организована је изложба икона манастира Жиче. Овај институт је најстарији научно-истраживачки центар у Европи за изучавање историје и теорије ликовне, музичке и позоришне уметности и фолклора.
   Последњих деценија, када се обнавља црквена култура у Русији, своју културну и просветитељску мисију Институт види у организацији и спровођењу научних и образовних програма посвећених  савременој црквеној уметности. Српска духовна традиција одувек је била блиска руском православном човеку и Институт је придавао особит значај сарадњи двеју великих православних култура.
   Институт тренутно ради на реализацији државног програма Култура Русије у периоду 2012-2018. у оквиру које се одржава конференција на тему "Духовне вредности Атона и Руски Север". У оквиру конференције биће приказан и обиман културно-просветитељски програм – концерти, изложбе, презентације.
   Манастир Жича у овом програму учествује са изложбом од тридесетак икона. На иконама су представљени ликови Пресвете Богородице (светогорски узори) и ликови светитеља који се подједнако славе у Русији и Србији. Одржавање изложбе, организационо и финансијски, помогли су Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама и Фондација Браће Карић.

   извор:www.spc.rs 

недеља, 16. октобар 2016.

РАСТИ, РАСТИ, МОЈ ЗЕЛЕНИ БОРЕ

Испоснице Светог Саве, Покров Пресвете Богородице, 14.10.2016.
Доња испосница Светог Саве
Горња испосница Светог Саве

петак, 14. октобар 2016.

Изложба икона манастира Жиче у Санкт Петербургу

    На позив државног Института за историју уметности у Санкт Петербургу, у периоду од 17. октобра до 4. новембра, а са благословом епископа жичког Јустина, биће организована изложба икона манастира Жиче.
   Овај институт је најстарији научно истраживачки центар у Европи за изучавање историје и теорије ликовне, музичке и позоришне уметности и фолклора.
   Последњих деценија, са обнављањем црквене културе у Русији, своју културну и просветитељску мисију институт види у организацији и спровођењу научних и образовних програма посвећених савременој црквеној уметности.
   Српска духовна традиција одувек је била блиска руском православном човеку и институт је придавао особит значај сарадњи двеју великих православних култура.
   Институт тренутно ради на реализацији државног програма "Култура Русије у периоду 2012-2018" у оквиру које се одржава конференција "Духовне вредности Атона и Руски Север".
   Биће приређен и обиман културно-просветитељски програм (концерти, изложбе, презентације), а манастир Жича учествује са изложбом од тридесетак икона.
   На иконама су представљени ликови Пресвете Богородице (светогорски узори) и ликови светитеља који се подједнако славе у Русији и Србији.
   Одржавање изложбе, организационо и финансијски, помогли су Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама и фондација "Браћа Карић".

   извор: www.tanjug.rs

ИЗЛОЖБА СТАРИХ ЗАНАТА

извор: ТВ ХРАМ
Драгачево

субота, 08. октобар 2016.

МАЛИ АНЂЕО – Хришћанска почетница

Мали Анђео је овде водич кроз свет хришћанства. Представљајући се деци као њихов Мали Анђео заштитник, он им на њима разумљив и интересантан начин приближава јеванђелску причу о Христу, као и све важније појмове везане за хришћанску цркву и веру. Књига је намењена деци од пет до дванаест година.

   ОДЛОМЦИ ИЗ КЊИГЕ

   И ТИ ИМАШ СВОГ АНЂЕЛА ЧУВАРА!

   Помаже Бог!
   Ја сам Мали Анђео. Твој анђео-чувар. Време је да се упознамо. Знам како се зовеш и знам колико имаш година. Знам све о Теби.
   Питаш се како? Мој једини задатак и јесте да Те волим, да се о Теби бринем, то јест, за Тебе молим, и да Те чувам.
  Да Те чувам од чега? Од мрака, од лоших мисли и поступака, од страха и, наравно, од неваљалих патуљака.

   СВИ СМО ВЕЛИКА ПОРОДИЦА

   Све нас, и децу, и маме и тате, и деке и баке, и анђеле, створио је Небески Отац, читавог света Творац – Господ Бог. И зато смо сви ми, људи и анђели, по Богу браћа и сестре. Сви смо једна велика породица.
  Да бисмо били срећни потребно је да се волимо, за љубав нашем великом Оцу Господу Богу да се молимо.
   КАД ГОД ЗАТРЕБА ПОМОЋ НАМ ШАЉЕ НАШ НЕБЕСКИ ОТАЦ

  Иако ми је Господ подарио крила па могу да летим брзо, брже од птице и авиона, и иако је учинио да сав светлим, па где год дођем мрак испред мене побегне, ипак, толико пута ја осетим како сам мали и како не знам, не знам тако пуно ствари...
   Тада у помоћ позовем нашег великог Оца. Не морам да Га дозивам и да вичем; Он чује и када шапућем, и када само на Њега помислим, и одмах ми се јави.
   Осетим у срцу радост. У крилима ми се пробуди нова снага. Целог ме прожме силна храброст и нема шта тада не могу и не умем. Јер најпаметнији, највећи, најјачи и најбољи на свету наш је Небески Отац!

   ГОСПОД БОГ СТАНУЈЕ И У ТВОМ СРЦУ

   Он све види, и све чује, и све зна, и све воли.
   Његова кућа читав је космос. Он је Творац свих звезда и свих планета, и свих ствари, и Отац је свих створења.
   Он живи свуда, и у најмањем и у највећем. Њему је све близу. Станује и у Твом и у мом срцу.


   ЦРКВЕ – ДОМОВИ ЉУБАВИ

  Па ипак, иако је читав свет Његова кућа, Он има и посебне куће, где се скупљају Његова деца и где му се моле заједно. Те куће зову се храмови или цркве.
  У црквама се чува и слави Љубав, зато су цркве – домови Љубави. У њима и око њих лети безброј малих и великих крилатих шарених срца, која може да види само онај ко заиста уме да воли. Кога год дотакну ова срца – постаје много бољи.
   СРЦЕ ПУНО ЉУБАВИ – НАЈЛЕПША ЦРКВА

   Али, и сваки човек је кућа, то јест, храм или црква, као и сви ми заједно.
   Како? Па лепо, нико од нас није сам. Свако у свом срцу носи још по неког: маму, тату, бату, секу, деку, баку, друга, другарицу, свог анђелчића, и тако редом...
   Зажмури, мало се смањи, на врата срца стани, унутра повири, па ми реци ко све у Твоме срцу живи?
   Једном речју у Твом срцу живи Љубав, а Љубав је наш драги Бог. Зато је Твоје срце једна од Његових најлепших цркви.
   Пази да Љубав никада из срца не изађе, да буде све већа и већа, да у Твом срцу места има и за птичицу, и за цветак и за лептира...
   Сачувати у срцу Љубав највеће је умеће на свету. Питаш се како? Пођимо заједно у Цркву и видећеш да није толико тешко, али ни сасвим лако.

(...)
   И БИЉКЕ ЧЕЗНУ ЗА ЉУБАВЉУ

   Истина није дата само људима, истина је блиска и биљкама.
  Научници који проучавају биљке открили су да оне тачно знају када неко према њима крене са жељом да их повреди, да им кида лишће и да их чупа, а, такође, знају и када неко долази да их залије или само помилује. Биљке осећају љубав, као што осећају и мржњу. Оне уживају у свему што је добро и лепо, па тако много брже и раскошније расту ако им се пушта лепа музика.
   Научници су за њихове листиће прикачили посебне апарате са финим оловкама, који хватају и најневидљивија треперења и титраје и биљке цртају једне шаре када су уплашене, а друге када су срећне. Када онај ко их воли и негује одлучи да се однекуд врати кући, биљке тог истог трена нацртају шаре радости.
   Замисли онда колико се обрадовала велика смоква када је угледала Пресвету Дјеву Марију и у Њеном наручју малог Исуса – биће које је читаво Љубав, Истина и Радост.

   И БИЉКЕ ВОЛЕ ИСТИНУ

   Биљке, такође, знају када неко лаже а када говори истину.
   Један научник замолио је девојчицу, која му је дошла у посету, да му не каже колико јој је година, јер је желео да јој покаже да то могу да погоде његове биљке.
   Сложили су се да девојчица има између осам и десет година. Договорили су се да на свако питање: да ли имаш осам, девет или десет година, девојчица одговори: не, па чак и онда када научник изговори онолико година колико она заиста има.
   Но, када је девојчица, по договору слагала и рекла не, уместо да, биљке су у том трену измениле шару коју су до тада шарале, друкчије су затрепериле препознавши лаж. И тако је научник уз помоћ својих биљки погодио да она има девет година.
   Стога и Ти пази кад говориш да говориш истину, јер не слушају Те само људи, слушамо Те и ми анђели, чују Те и Господ и Мајка Божја, а ето, слушају Те чак и биљке, и оне знају када неко не говори истину.
   И БИЉКЕ, И ЖИВОТИЊЕ,  И СВЕ НА СВЕТУ ЧЕКА НА ЉУБАВ ОД ЧОВЕКА

   Један чувени научник који је много волео биљке, говорио је годинама своме кактусу да му боце нису потребне, јер га он воли и штити. А кактуси су се наоружали боцама још веома давно да животиње не би могле да их поједу. Али научник је био упоран заливајући свој кактус и водом и љубављу. И замисли, после петнаест година кактус му је сасвим поверовао и одбацио је своје бодље.
   А у колиби светитеља Серафима Саровског јагоде су расле и у сред зиме док је напољу све било под ледом и снегом. Овај светитељ делио је своју храну са једним великим медведом и мазио га као неку малу мачку.
   И многи други Свети живели су у шумама где је било пуно опасних животиња, а ипак им те животиње никада нису нанеле никакво зло, нити су се они, пак, бојали животиња. Једног светитеља крокодил је превезао са једне обале на другу. Један је извадио трун из ока огромној отровној змији, која се издигла пред њим очекујући помоћ. Други је лаву из шапе извадио огроман трн; из захвалности лав је почео да му помаже у чувању стоке као највернији пас чувар. Како је то могуће?
   Када осете биће истински испуњено љубављу, у коме нема зла и нема страха, животиње га се не боје и не нападају га. Јер све око нас жељно је љубави и све чека на љубав од човека – и биљке и животиње, и читава планета Земља, и бескрајне звезде горе на небу, и душе људи у Царству Божјем, и небројене свите анђела...
  И ГОСПОД ЧЕКА НА ТВОЈУ ЉУБАВ

   И Господ, ох, тек Он толико жељно чека баш на Твоју љубав и жели да Га позовеш у свој свет.
Он је увек у Твојој близини, али не воли да долази непозван, јер није разбојник који проваљује у Твоју кућу, већ учтиви гост који се увек радо одазива на Твој позив.
И ево нас код молитве.

   МОЛИТВА – ДЕЛО ЉУБАВИ

  Сваки Твој позив упућен Господу, свако Твоје обраћање Њему јесте молитва. Па чак и више од тога, свако Твоје добро дело, такође је молитва. Молитва је и кад се обраћаш Пресветој Мајци Богородици и анђелима и светитељима. Молитва је и кад се с љубављу обраћаш својој мајци и оцу и било коме другом, па макар то био и мали.
   Јер молитва је стање љубави, а кад год смо у љубави – Господ је уз нас и ми смо с Њим.
   МОЛИТВОМ ПРОБУДИ ДАН, МОЛИТВОМ УЛЕПШАЈ САН

   Можда се питаш када треба да се молиш? Лепо је помолити се ујутро, након буђења, у жељи да заједно са Господом уђеш у нови дан. Јер као што ујутро водом опереш лице тако молитвом умијеш душу. У свему почетак је веома важан. Народна пословица каже: По јутру се дан познаје. Стога започни нови дан са молитвом и љубављу па ћеш током читавог дана на љубав и наилазити, јер што посејеш то и жањеш.
   Такође је лепо помолити се и пре сна. Ја сам тако радостан када ме увече поменеш у својој молитви, када ме позовеш да растерам мрак над Твојим креветом. Ја га и овако растерујем сваке ноћи, и цео кревет Ти обасјавам као Твој мали месец, као Твоје патуљасто сунце. Али, чини ми се да десет пута јаче светлим, када ме Ти замолиш да се о Теби бринем и да Те чувам.

   ОД ТВОЈЕ  МОЛИТВЕ ЈАЧИ БИВАМ И ЈА ТВОЈ МАЛИ АНЂЕО, АНЂЕО-ЧУВАР

   Када полетиш у светове маште и сна, ја се ни за трен не раздвајам од Тебе. Тихо над Тобом летим и пазим да неки зао патуљак или неко сличан њему не улети у Твој сан и уплаши Те. Али знај, што је Твоја молитва силнија и већа – већа је и моја снага и моја моћ.
   И не сањаш како ми анђели умемо да се расту-жимо када нас људи забораве. Јер без вере и љубави Господње људи су тако беспомоћни и слаби. Без љубави све поружни, спаруши се и увене. Без љубави планета би се сасвим охладила и постала царство снега и леда. И само Сунце престало би да греје...
   Ето, на пример Ти, Ти знаш да један мали анђео лети над Тобом, да се о Теби брине и да Те воли.
   Кад пожелиш неку играчку само ми јави, а ја могу да се смањим, да будем мален као пчелица, па одлетим до увцета онога ко би могао да Ти је купи. Удобно се сместим покрај његове ушне шкољке и певушим му шта Ти се свиђа. Тај неко помисли да се сам сетио како би могао да Те обрадује, и тако Ти добијеш оно што пожелиш.

   Исус каже:
   Све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити, и биће вам.
   И још каже: Нека ти буде према твојој вери.
   Само, и ја сам мали, растем заједно са Тобом, и нисам увек сигуран да је све што пожелиш и најбоље за Тебе. Зато Те молим, ако хоћеш да Ти помогнем жаром своје молитве увери ме да је оно за шта се молиш одиста добро и лепо и Теби важно. И немој престајати да се молиш све док Ти то не испуним. Већ сам Ти рекао, од Твоје молитве и ја постајем јачи, бржи, спретнији, а свакако и радоснији и паметнији.
  НЕСЕБИЧНА МОЛИТВА МОЛИТВА ОД КОЈЕ СЕ РАСТЕ

   Али знаш, себично је молити се само за себе. У молитви је лепо сетити се свих оних које носиш у свом срцу; од такве молитве се много брже расте.
   Веома волим молитву једне баке која живи у Твом суседству и често када се она моли ја само на трен одлетим да је чујем. А замисли она сваки пут најискреније, из дубине душе замоли Господа:
   – Господе, помози свим људима, па и мојој деци.
   Не каже прво њеној деци, већ тек на крају, иако своју децу воли највише на свету. Али, она зна да су сви људи деца Божја, и да и њена деца само заједно са свима другима могу да буду срећна. Јер нико не може да буде срећан сам.
   Замисли, каква би то била радост када човек не би имао са ким да је подели?!

   СНАГА ДОБРИХ И ЛОШИХ МИСЛИ

   Зашто је важно да и Твој друг буде срећан? Па и због Тебе је важно, јер радост се преноси са човека на човека, као и туга, као и грип.
   И важно је да и Твој сусед буде срећан, јер срећа пролази кроз зидове, као што и све мисли људске пролазе кроз зидове.
   Свака Твоја мисао од Тебе крене као неки мали путник да путује по свету. Ако је тужна, може као суза да уђе у нечије срце и да тај неко данима буде тужан, а да не зна зашто. Ако је весела, може неког тужног да прене и обрадује, па да се затим тај неко данима осмехује.
   Веселе и добре мисли су шарене и лепршаве, тмурне мисли су тамне и тешке. Од радосних мисли се брже расте. Оне могу да лече болесне, и да створе безброј дивота. А од злих мисли човек брже стари и може да се разболи, да полуди, па чак и да се убије.
   Ти си господар својих мисли. Молити се непрестано значи увек мислити са пуно љубави. А то бар није тако тешко, само је потребно да се сетиш колико су мисли важне.

   извор: www.nenadevita.net/SRPSKI.html