среда, 24. август 2016.

Литургија 15

Манастир Вазнесење, Овчар Бања, 21.8.2016.

МАРИЈО СЛАВНА

Студенткиње Катедре за етномузикологију Музичке академије у Београду

Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина, 28. август

Успеније Пресвете Богородице. Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предаде дух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима за помоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, - мноштвом ангела окружена, и рече им: „радујте се, ја ћу бити с вама навек." Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.

Господ Вишњи тако рече 
Из твог срца, Дево чиста, 
Вода жива да потече, 
Те да жедни пију Христа - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни! 
Те да жедни Христа пију: 
Горки Њиме да се сладе, 
Слепи Њиме да се мију 
И жалосни лече јаде - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни! 
Из вечности пиће стиже, 
Сух времена поток нали, 
И опет се к небу диже; 
Окрепи се свет сустали - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни! 
Слава теби, о Пречиста, 
Слава теби, Богомати! 
Ти нам роди Живог Христа, 
Живу воду благодати - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни!

Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

БОЖЕ ПРАВДЕ

понедељак, 22. август 2016.

Мирослављево јеванђеље на изложби у Београду

   Мирослављево јеванђеље, најстарији сачувани ћирилски рукопис на старословенском језику и један од највреднијих примера рукописне грађе, биће изложено у Београду, у Галерији САНУ од 23. августа.
   Народни музеј у Београду наводи да ће то бити део поставке изложбе „Свет српске рукописне књиге од 12. до 18. века“.
   Јеванђеље настало у осмој деценији 12. века исписано је на 181 листу пергамента.
   По запису на крају тог рукописа, наручио га је хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање, вероватно за своју задужбину, епископску цркву Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму.
   Мирослављево јеванђеље је богослужбена књига с деловима четири јеванђеља распоређеним по редоследу читања током црквене године.
   Текст је исписан пером у две колоне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном.
   Књига садржи 296 минијатура цртаних пером и четкицом бојених црвеном, зеленом, жутом и бијелом бојом и украшених златом.
   Тај рукопис је био у Манастиру Хиландар до 1896. године, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу, приликом његове посете. Данас се чува у Народном музеју у Београду.
   Од јуна 2005. године, Мирослављево јеванђеље је уписано на УНЕСКО листу Памћење свијета.
   Изложба „Свет српске рукописне књиге“ је приређена поводом 23. Међународног конгреса византијских студија који се под називом „Византија – Свет промена“, одржава у Београду од 22. до 27. августа.

   извор: iskra.co

Пековићи

субота, 13. август 2016.

ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИ ПОСТ, 14-28. август

Великогоспојински пост увек почиње на Свети Макавеји (14. августа) и траје 14 дана, а завршава се празником Успења Пресвете Богородице, 28/15. августа. Овај празник у народу је познат и као Велика Госпојина, по чему је овај пост добио име, мада се назива и Успењски или Богородичин пост. Великогоспојински пост увек траје две недеље, јер је још на Констатинопољском сабору, одржаном 1166. за све православне хришћане, сагласно древним поставкама, потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородичин пост од 14/1. до 28/15. августа.

петак, 12. август 2016.

Песма мајке Ангелине

Рад Паје Јовановића, Саборна црква у Вршцу
Преподобна мајка Ангелина, деспотица српска, 12. август

Други Сајам књига, Гуча, 11.8.2016.



56. Драгачевски сабор трубача, Гуча
Оркестар Марка Трнавца
др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис", Чачак и преседник Библиотекарског друштва Србије
Библиотека општине Лучани, Гуча, 2016.

                                            

четвртак, 11. август 2016.

среда, 10. август 2016.

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ ДРАГАЧЕВСКОГ КРАЈА

Туристичка организација "Драгачево", 2016.
 Цркве у Драгачевском крају представљају значајне споменике културе. Непозната су места где су се у средњем веку налазиле цркве и манастири на територији данашњег Драгачева. Турски катастарски пописи (дефтери) из XV и XVI века не помињу цркве, већ поименично свештенике. Старе цркве налазиле су се на данашњим црквинама, расутим широм Драгачева, око којих се плету разне легенде. То су света места, поред којих су се, на дан обетина, заустављале крстоноше и певале молитве. О њима сведоче и данас сачувани називи - Црквишта (Ражиште - Дљин, Црквине - Лисице, Рогачки манастир у Рогачи, Црквиште - Затрпана црква у Горачићима, Грабовац у Вичи, Манастириште у Котражи. Нема сачуване цркве из периода пре Првог српског устанка. У време устанка и после 1815. године почиње обнављање старих и подизање нових богомоља...

ЛЕТЊИКОВАЦ КРАЉИЦЕ ЈЕЛЕНЕ

   Из периода владавине династије Немањић о Драгачеву се готово ништа не зна. Зато је сваки податак о томе свакако драгоцен, попут овог:
   "У село Котражу долазила је краљица Јелена Анжујска, жена Уроша I (1243-1276), мајка краљева Милутина и Драгутина. Она је у Котражи издала повељу Дубровчанима, којом је потврдила поседовање винограда у граничном појасу, јер је управљала залеђем Дубровника и Требињем. С обзиром на положај, климу, насељеност, постојање сакралних објеката и лековитост извора, могуће је да је краљица имала летњиковац у Котражи, у коме је примила дубровачке посланике и издала им повељу. Тако су територије краљице Јелене можда допирале до Западне Мораве и чиниле неку врсту тампон зоне између територија краља Драгутина и краља Милутина." (1)
   Где се летњиковац краљице Јелене Анжујске налазио, не зна се. Можда код неке цркве и извора сумпоровите воде.
   Иначе, назив Котража значи код трга. Дакле, летњиковац краљице Јелене налазио се код трга, насеља.

(1) Горан Давидовић и Лела Павловић, Историја Чачка/Хронологија од праисторије до 2000. године, Међуопштински историјски архив, Чачак, 2009, 41.

Зоран М. Маринковић, Драгачевски трубач, бр. 47, Гуча, август, 2016.

понедељак, 08. август 2016.

НА ДАНАШЊИ ДАН

   На данашњи дан 1217. године, крунисан је први српски краљ Стефан Немањић. Круну, коју је добио од папе Хонорија III, у Србију су донели папски изасланици.
   Стефан Немањић, назван Првовенчани, био је средњовековни српски владар који је Рашку подигао на статус краљевине, као и значајан писац који је жанру биографије владара у српској књижевности дао стил и узор. Његово најзначајније дело је „Житије Светог Симеона“.
   Године 1217. уз сагласност папе Стефан Немањић је крунисан за краља Србије. Легат римског папе Хонорија III доноси круну у тадашњу Кнежевину Рашку, а Стефан бива први крунисани Немањић, због чега ће касније овај владар бити упамћен по називу Првовенчани (првокрунисани међу Немањићима).
   Већ 1219. године уз сагласност Никеје, долази до самосталности српске цркве, стварањем аутокефалне српске архиепископије. Стефан Немањић Првовенчани је на крају свог живота направио свој завет. Српска православна црква слави га као свеца.
1832. Рођен српски писац и сликар Ђура Јакшић, највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих српских сликара XIX века. Поред поезије, која је највреднија у његовом књижевном опусу, писао приповетке и херојске поеме.

ДРАГЕ РЕЧИ

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр.5, 2016.

Светац који је продавао „Политику” и предавао гимназијалцима

   извор: "Политика"

У Гимназији „Душан Васиљев” у Кикинди одушевљено дочекали иницијативу Руске православне цркве и Руског института за стратешка истраживања за постављање спомен-плоче у част Светом Јовану Шангајском

остатак текста прочитајте на: www.politika.rs

Славимо Те, Христе Боже


                                           
Манастир Светог Луке, Ђунис, Свети Роман, Наупаре
7.8.2016.
фото: М. Луковић
Певница при храму Светог Саве, Београд

четвртак, 04. август 2016.

Манастир Драча, Света Марија Магдалина, 4.8.2016.


                                        
                                                       фото: М. Луковић
                                         Господ благи зове све
                                                 извор:   Књига Знамење Пирот

среда, 03. август 2016.

О КЊИГАМА


Храмовна слава у селу Рти код Гуче, Илиндан, 2016.

У уторак 02. августа, на дан Светог Пророка Илије, црква у драгачевском селу Рти код Гуче прославила је своју храмовну славу. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Бранко Керкез, свештеник у пензији, уз саслужење протонамесника Божидара Селенића, пароха котрашког.
Након опхода око храма и ломљења славског колача, празновање  је настављено у порти храма уз пригодан програм и послужење које је припремљено трудом домаћина славе Миљка Сретеновића. У литургијском прослављању празника, учествовали су и ученици верске наставе Основне школе „Акедемик Миленко Шушић“ који наставу похађају у матичној школи у Гучи или у издвојеном одељењу у селу Рти.
Црква брвнара посвећена Светом пророку Илији, чији је ктитор Миленко Костић из Чачка, подигнута је 2012. године поред темеља старе цркве. Цркву је освештао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор жички г. Јован на Илиндан 2013. године.

извор:eparhija-zicka.rs
протојереј-ставрофор Бранко Керкез