четвртак, 25. септембар 2014.

ПРЕКРСТИ СЕ

Створио је Бог,
И птице и звери,
Сваког претка твог. 

Свако живи лепо
И са пуно среће,
Ако путем Божијим,
Кроз живот се креће.


На том путу дугом,
Увек чека враг,
Што се добар прави,
И мио и драг.

  

Али, то је ђаво,
И увек се труди,
Да ти Христа Бога,
Исчупа из груди.


Он ветрове злобе,
Управља на тебе,
Да са пута скренеш,
Да изгубиш себе.


Ал', никад не брини,
Који ветар дува,
Само се прекрсти,
Добри Бог те чува.

Љубомир Вучковић, ОД МАЛИХ НОГУ МОЛИ СЕ БОГУ

КРСТ НА ВРХУ СРБИЈЕ


      Крст на врху Србије,
      Збори чији Србин је,
      Чије име сведочи,
      Којим смислом постоји,
      Каквог Бога верује,
      Којег Бога познаје,
      Каквом силом опстаје,
      Крст на врху Србије.
      О, високо.

       Небојша Мастиловић, КРСТ НА ВРХУ СРБИЈЕ
       CD СЈАЈНЕ СРПСКЕ ЗВЕЗДЕ, Чувари, 2013.

Празници: ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА-КРСТОВДАН, 27. септембар

Драгачево

   Римски цар Максенције чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи хришћане, те Римљани послаше писмо цару Константину, да их избави и спасе од тога. Цар Константин, поче пријатељски убеђивати Максенција да престане са злоделима, али он не послуша, те Константин би принуђен да крене у поход на Рим, и ту би побеђен Максенције, силом и дејством Часног Крста. Велики цар Константин, победоносно уђе у Рим, где га народ дочека са великом радошћу и почастима. А сам цар узносаше велику благодарност Богу, који му силом Часног и Животворног Крста дарова победу. У ту част он постави усред Рима на високом стубу Крст и написа на њему: "Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма".
   Царица Јелена у Јерусалиму, сазнавши где је закопан Часни Крст, поруши Венерин храм и испод њега нађе 3 крста. Тада јој патријарх Макарије рече да стави један по један на мртваца којег су проносили. Када су ставили трећи крст, мртвац оживе. Царица направи сребрни ковчег и у њега положи Часни Крст и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у Јадранско море, а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над Скитима на Дунаву. Он начини три крста и написа на њима: ИС ХС НИКА - Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин.
   Када је цар Хозроје освојио Јерусалим, однео је са собом и Часни Крст. После 14 година, цар Ираклије га је вратио у Јерусалим. Носио га је на леђима. Али, наједном стаде, не могавши ни корак даље. Патријарх Захарија виде ангела који спречава цара да у раскошном оделу иде под Крстом, и то путем којим га је Господ носио бос и понижен. И цар у бедном оделу и бос унесе Часни Крст у храм Васкрсења.

Свети владика Николај(Велимировић): СПАСИ, БОЖЕ, ЉУДЕ СВОЈЕ


Спаси, Боже, људе своје,                                                                         Спаси, Боже и све оне
Спаси, Господи,                                                                                        Што су на власти,
Крстом часним Ти нам светли,                                                               Крст пресвети нек' их чува
Крстом на води!                                                                                       Црне пропасти!
Крст је сила и знамење,                                                                           Крст је сила и знамење,
Крат је спасење,                                                                                       Крст је спасење.
Спаси, Боже, патријарха                                                                         Спаси, Боже, и сав народ
И владика српски збор                                                                            Што ти се моли,
Дај му снаге да послужи                                                                         Нека Крстом свакој муци
Твом Крсту часном!                                                                                Брзо одоли!
Крст је сила и знамење,                                                                          Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.                                                                                      Крст је спасење.

среда, 24. септембар 2014.

КРСТ


 

 Молитва Часноме крсту

   Слава Господе Крсту Твоме Часноме! Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од лица Његова они који га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним знаком и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску и који нам је даровао тебе, Крст свој часни, за прогнање сваког противника. Пречасни и животворни Крсте Господњи, помажи ми увек са Светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са свима Светима занавек! Амин.

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ БУКВАР, Светигора, Београд-Цетиње, 2012.

четвртак, 18. септембар 2014.

Тропар: Рођење Пресвете Богородице

Тропар је кратка молитвена песма у част Христа, Богородице, светих или празника.
                                         Тропар, глас 4.

Твоје рођење, Богородице Дјево, објави радост целој Васељени, јер из Тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот Вечни.

Рођење Богородице

Цркве у Драгачеву: Црква Рођења Пресвете Богородице, Горачићи

   

Празници: РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - Мала Госпојина, 21. септембар

   Велики празник и велику радост Црква Христова слави на дан рођења Пресвете Богомајке. Овај дан велики је за читаву васељену, јер се овога дана рађа најчудеснија личност после Господа Христа, која је ходала овом трошном планетом на којој живимо, а то је Пресвета Богородица. У њој се испунило обећање које је Бог дао Адаму, које је касније понављао кроз уста светих пророка Својих, обећање о најчудеснијем очовечењу Бога Логоса, Сина Божјег, Једног од Свете Тројице.
   У рођењу Превете Богородице овај завет Божји, овај најбитнији догађај за цео свет, почео је да се испуњава. Пресвета Богородица је постала најсветије и најсветлије оличење најузвишеније чистоте коју је човечанство принело Богу у свом подвижничком и трудбеном животу, животу у побожности, у посту, у молитви и у сваком другом богоугађању. Пресвете Богородица је тога ради постала врата кроз која је Господ Исус Христос ушао у овај свет и спасао род наш.
Рођење Пресвете Богородице, Хиландар       
   Пресвета Богородица је због своје чедности и чистоте и савршенства постала знак благовољења Божјег и то оног највећег које се не може никада до краја схватити, благовољења по коме Јединородни Син Божји кроз њу, Пречисту Дјеву, постаје Један од нас, тј. човек у свему сличан нама, осим у греху.
   Преузвишеност Пресвете Богородице, чије рођење славимо, у моралном и духовном смислу, учинило је Њу знаком помирења Бога и људи. Њу зато називамо „Евиним исправљањем“, јер је она својом савршеном и светом послушноћу Богу и Божјим заповестима, исправила непослушање наших прародитеља, због кога је читава твар гурнута у понор палости, огреховљености и одвојености од Бога.
   Слављењем рођења Пресвете, ми славимо све те њене чудесне особине и њена света и богоугодна дела, која ће бити од спаситељног значаја за читав род људски. Због свега тога преподобни Јустин Ћелијски велегласно објављује о овом празнику следеће:
   „Овај данашњи велики Свети Празник носи радост целе васељене, како се вели у дивној песми: данас Пресвета Богомајка уводи Господа Христа у васељену! Као да је Бог протеран са земље - и јесте протеран са земље. Бог је протеран са земље од нас људи, од прве прамајке наше Еве. Пресвета Дјева враћа Бога у свет.“1
                                               

   Због толиког значаја који Пресвета има у подвигу и делу спасења рода Адамовог, рода људског, свети Јустин о њој додаје и следеће:

„Никада краја и нигде краја песмама у славу Њену, Њеног великог подвига, Њеног безгрешног живота. Заиста, Она нам је донела лек од смрти, а то је најважнија потреба и највећа Благовест за сва људска бића. Смрт, ужас над ужасима, а Богомајка родила Бога! Данас се у тропару вели да је радост засијала целоме свету, јер се родила Она Која је родила Победитеља смрти - Господа Христа! Да, само Она безгрешна, само Она сва Пречистаја, сва чиста, чистија од Херувима и Серафима, донела је ту велику радост нама људима на земљи, људима који су протерали Бога са земље. У овоме свету много је болести, али најстрашнија болест је смрт. Пресвета Богомајка, ето, јавља се као први истински лекар који лечи од смрти, јер лечи од греха, лечи од свега демонског и враћа човека Богу. Заиста, Она је уселила, увела Бога у овај свет и у човека, обоје.“2

   А свети владика Николај сажето о надахнуто описује догађај рођења Пресвете Богородице следећим речима:

„Света Дјева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.“3
                                 

   О Пресветој Богородици чије рођење данас славимо, путеводитељки рода људског на путу спасења и вечног живота, који имамо у Сину њеном, Господу и Богу Исусу Христу, свети Јустин додаје и следеће пробране речи:

„Јер, Пресвета Богомајка свакога од нас води путем спасења, путем велике радости коју нам је данас донела, да бисмо ми заслужили, донекле заслужили својим подвизима, својим молитвама, иако слаби и немоћни, да би заслужили Небеско Царство, ради кога је Господ и дошао у овај свет да нам га да; да га ми остваримо кроз сав свој живот, да би још овде на земљи живели Небом и служили Господу Христу, а то можемо увек са успехом само ако смо вођени и предвођени Пресветом Богомајком, Којој част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.“4

1.   Преподобни Јустин Ћелијски, „Беседа 1. на Рођење Пресвете Богородице“, 1964. године у манастиру Ћелије.

2.   Исто.

3.   Свети владика Николај Жички, „Охридски пролог“, зачало за 8. септембар.

4.   Преподобни Јутин Ћелијски, „Беседа 1. на Рођење Пресвете Богородице“, 1964. године у манастиру Ћелије.

среда, 17. септембар 2014.

Свети владика Николај, СЛАВА ТЕБЈЕ ГОСПОДИ


ТАМЈАН У ЦРКВИ


   Мириси нам могу бити врло упечатљиви "знаци". Замисли да имаш повез преко очију. Ако осетиш мирис печења хлеба, помислићеш да си у пекари или у нечијој кухињи. Мирис креде говори ти да си у учионици. Опојан мирис цвећа подсетиће те на цвећару или на ботаничку башту. Међутим, ако осетиш мирис тамјана? Знаћеш да си у цркви.
   Тамјан се прави од смоле дрвета које углавном расте у Индији, Етиопији, као и на Блиском истоку. Не зна се тачно на који начин и када се тамјан почео користити у цркви као саставни део богослужења, али је лако замислити да је неко ову врсту дрвета ствавио на ватру и био сигурно изненађен угодним мирисом дима од дрвета које је горело. Људи су тада помислили да је овај предивни, миришљави дим стварно дар Божји, те су га почели користити на бгослужењима у знак захвалности, да би њиме још више величали Господа.
   У Старом завету видимо да јеврејски народ употребљава тамјан. И док их је Мојсије водио кроз пустињу, из ропства у слободу, Господ им је рекао да направе скинију и у њој олтар у којем ће се користити тамјан. Касније када је Соломон саградио величанствени храм, тамјан се такође користио, и народ је тамјан прихватио уз своје молитве коју узносимо Господу.
   У Италији, у граду Равени, постоји много прекрасних византијских мозаика. Један мозаик из шестог века приказује византијског цара Јустинијана са члановима суда, епископима и свештеницима. На десној страни мозаика види се ђакон како држи кадионицу. И у време царског Рима и царске Византије, као и данас, тамјан се користи у богослужењу.
   Када православни свештеник, благосиља кадионицу, он чита молитву која каже: Кадило ти приносимо..." Потом кади хлеб и вино које ћемо осветити, олтар, иконе, вернике и целу цркву. Ми се непрестано подсећамо на лепоту неба употребом тамјана, који се уздиже Господу као што ми уздижемо своје молитве. 

БОГ ЈЕ С НАМА, Ђачка књига 4, Београд, 2008.


понедељак, 15. септембар 2014.

БОЖЕ ПРАВДЕ


Боже правде, ти што спасе 
од пропасти досад нас, 
чуј и одсад наше гласе 
и од сад нам буди спас. 
Моћном руком води, брани 
будућности српске брод, 
Боже спаси, Боже храни, 
српске земље, српски род! 
Сложи српску браћу драгу 
на свак дичан славан рад, 
слога биће пораз врагу 
а најјачи српству град. 
Нек на српској блиста грани 
братске слоге златан плод, 
Боже спаси, Боже храни 
српске земље, српски род! 
Нек на српско ведро чело 
твог не падне гнева гром 
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом! 
Кад наступе борбе дани 
к' победи му води ход 
Боже спаси, Боже храни 
српске земље, српски род! 
Из мрачнога сину гроба 
српске славе нови сјај 
настало је ново доба 
Нову срећу, Боже дај! 
Отаџбину српску брани 
пет вековне борбе плод 
Боже спаси, Боже брани 
моли ти се српски род!


субота, 13. септембар 2014.

Нерукотворени лик Господа Исуса Христа


Група ентузијаста из Пирота уз подршку издавачке куће "Знамење" из тог града направила је, како кажу, први српски православни цртани филм "Нерукотворени лик Господа Исуса Христа".
Један од аутора цртаног филма Жељко Перовић казао je...да је циљ аутора био да се деци понуди ваљана алтернатива за "рђаве садржаје којима се деца обасипају са малих екрана, интернета и медија уопште".
По Перовићевим речима цртани филм је за врло кратко време од како се појавио на Yоу Тубу, изазвао огромно интересовање људи из земље и иностранства.
"Реч је о волонтерском пројекту групе Пироћанаца и колико ја знам, ово је први српски православни цртани филм. Наша жеља је да овим цртаним филмом отворимо серијал православних цртаних филмова и понудимо деци ваљану алтернативу за рђаве садржаје којима се обасипају са телевизија, интернета и других медија. Овај пројекат је некомерцијалан, добровољан и добротворан и веома нам је драго да се за свега пар дана од како се прочуло, јавља све већи број људи из земље и иностранства који желе оно што и ми, да овај цртани      филм прерасте у серијал православних цртаних филмова", каже Перовић и додаје да би круна свих цртаћа требало да буде цртани филм о Светом Сави.
Радња цртаног филма, како каже Перовић, односи се на чудесан догађај који се догодио у време господа Христа и Светих апостола, када се на тканини чудесно осликао лик господа Христа.
"У реализацији пројекта учествовали су ствараоци из Пирота. Анимирао је и сликао Владимир Манчић, читао Василије Перовић, музичка подлога Тањица и Анђелија Перовић и Владимир
Манчић, а ја сам написао стихове", казао је Перовић.


ПОТПИС ЈАНКА МИХАИЛОВИЋА МОЛЕРА У ЖИЧИ

                                

   По налогу кнеза Милоша Обреновића, његов секретар Димитрије Давидовић, за то време један од најученијих људи Србије, заједно са Јанком Михаиловићем Молером, 1822. године пошао је да обилази, пописује и описује манастире. Јанко Михаиловић Молер је допуњавао према траговима на зиду оно што је било непотпуно у натписима на зидовима.
   Опис манастира Жиче Димитрија Давидовића сматра се једним од најстаријих и у стручне сврхе употребљивих текстова. Давидовић је међу првима објавио жичку повељу, изузетно значајни српски средњовековни писани споменик.

МАНАСТИР ЖИЧА


Манастир Жича, тачније црква Вазнесења Господњег или црква Светог Спаса, налази се у подножју планине Столови, у питомој и богатој равници у близини реке Ибра, четири километра од Краљева, на пола пута према Матарушкој Бањи. Иако је као главно манастирско здање, ова црква, за разлику од других значајних и велелепних немањићких грађевина углавном "мрамором" грађених, саздана од сасвим "обичног" материјала, омалтерисаног камена и опеке и без украсних скулптура, њен црквени и државни значај надилази значај свих осталих српских цркава и манастира. Жича је прво средиште Српске архиепископије која је изндрила петорицу светаца од којих чак тројицу из Свете лозе Немањића - Саву, Симеона и Симона, затим Арсенија Првог као Савиног ученика и наследника на архиепископском трону, као и епископа жичког Николаја Велимировића. Жича је и крунидбена црква Немањића, па и неких потоњих српских владара.

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ БУКВАР, Светигора, Цетиње - Београд, 2012.


Светигора, Београд - Цетиње, 2011.

 14. септембра 1219. године, проглашена је аутокефалност Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Жича, коју је код никејског цара Теодора I Ласкариса и васељенског патријарха Манојла I Харитопула издејствовао Свети Сава, потом први српски архиепископ. Цар Душан је 1346. године уздигао српску цркву у ранг патријаршије.

петак, 12. септембар 2014.

Радмила Мишев, КРШТЕЊЕ ЈЕ ПРОСВЕЋЕЊЕ


   Кум и ја смо стајали у припрати(предворју) храма. Свештеник је изашао из олтара читајући молитве, чиме је отпочео обред. Читао је молитве, које нисам баш разумела, затим је дошао до нас у припрату и духнуо три пута у мене, онда ми је знаменовао чело и прса знаком крста, а потом ми је ставио руку на главу. Тиме је показао да сам дете Божје и да припадам Богу. Потом је следило одрицање од сатане. Свештеник је најпре читао молитве, онда је рекао да се окренем према западу и питао да ли се одричем сатане и свих дела његових, и тако три пута. Ја сам се одрекла понављајући три пута: "Одричем се". Онда сам пљунула мало на под и то згазила, чиме сам погазила сатану и његова дела. Кад се крштавају деца, онда се уместо њих одриче кум. Свештеник ме је затим питао да ли се сједињујем са Христом. Окренута према истоку, одговорила сам: "Сједињујем се". Затим сам прочитала Символ вере:

Ако заиста будемо слушали Господа Исуса ми ћемо унети у душу своју мир и радост.

                                                                                                                        Патријарх Павле

среда, 10. септембар 2014.


"Интернет може да буде коришћен као једно од средстава и путоказа ка заједничком циљу за све хришћане, а то је активно учествовање у Литургији - Телу Христовом - Цркви."


Милош Јелић, Неке могућности употребе информационих технологија у извођењу верске наставе, Вероучитељ у школи, Београд, бр. 2, 2012.


уторак, 09. септембар 2014.

ДЕЦА - НЕПОНОВЉИВЕ ЛИЧНОСТИ БОЖЈЕ


Бог није створио човека да бисмо му ми људи, по својој памети, по својим кратким дометима, одредили пут којим ће ићи, јер тај пут, сигурно, не би био прави, истински Божји пут, не би био пут у вечност.

понедељак, 08. септембар 2014.

КРАГУЈЕВАЦ, ПРОЈЕКАТ ЛИТУРГИЈА


   Поводом 100 година од смрти Стевана Стојановића Мокрањца, класика српске музике, у току је реализација пројекта "Литургија", аутора Александра Сворцана, асистента на Катедри за Музику у медијима Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Поред аудио снимка Мокрањчеве Литургије, у извођењу хора Филолошко-уметничког факултета под руководством Уроша Степановића, доцента на Катедри за дириговање, ДВД који је првенствено намењен примени у верској настави и има за циљ да деци и омладини сликом, звуком и објашњењима приближи лепоту и структуру најважнијег богослужења Православне Цркве, садржаће и видео снимак литургије коју је у манастиру Жича служио архимандрит Тимотеј(Миливојевић), игуман манастира Вазнесење, а у  литургији  је учествовао и академик Владета Јеротић. Део материјала је снимљен  у манастиру Вазнесење у Овчар-Бањи. Пројекат "Литургија" подржало је Министарство за културу и информисање Републике Србије.

М. Луковић, "Просветни преглед", 4. 9. 2014.
Манастир Жича

СТУДЕНИЦА, ИНТЕРНЕТ И ВЕРСКА НАСТАВА


   У конаку манастира Студеница  реализован je шести дводневни скуп вероучитеља Епархије жичке на коме су сумирани резултати рада из претходне школске године, а на позив свештеника Миломира Радића, координатора за верску наставу ове епархије, Првог  дана Милош Јелић и Милан Марковић одржали су семинар "Примена интернета у реализацији верске наставе", а који је подржао Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Смедереву, Својим општим циљем, садржајем и активностима семинар припада областима стручног усавршавања од значаја за развој образовања и васпитања, а то су: јачање професионалних капацитета запослених, нарочито у области иновативних метода наставе и управљања одељењем и информационо-комуникационе технологије.
     Вероучитељи су се упознали срезултатима истраживања аутора семинара о интернету  и различитим приступима и могућностима коришћења интернета у верској настави. Добили су подстицај за коришћење блога и група/форума, покретање и уређивање сопственог блога као моћног средства за припрему и реализацију часова верске наставе и комуникацију са ученицима, њиховим родитељима и локалном заједницом.
      Други дан скупа започео је литургијским сабрањем, а затим је уследило надахнуто предавање Бошка Миловановића, професора Учитељског факултета у Лепосавићу. Предавањем на тему "Дидактичко-методичка организација часа", професор Миловановић вероучитељима је приближио пожељне вештине за организацију школског часа и упознао их са делом литературе која им може помоћи у припремању за наставу.


                                   М. Луковић, "Просветни преглед", 4.9. 2014.

Исидор Бајић, СРПКИЊА


ЉУБАВ


Љубав није
Чар пролећне воде
Да уз жубор
Истопи се, оде.


Пре је љубав
Ко дубока река
Верна мору
Које на њу чека.


Љубав није црвена,
Већ бела,
Више спаја душе
Него тела.


Отрову не сличи,
Него леку -
Љубав воли
Бога у човеку.


Лидија Поповић


Светосавско звонце, Православни дечји часопис, бр. 1, 2012,

петак, 05. септембар 2014.

Цркве у Драгачеву: Црква у Каони

                                         
 Црква у Каони посвећена је Усековању главе Светога Јована Крститеља (11. септембар).
   Пре него што је подигнута, верницима су служиле Борова црква у Доњем Дубцу и црква брвнара ("лучева црква") у Милатовићима, које су страдале у пожарима.
   Цркву у Каони основали су поп Павле Кнежевић и његов стриц Михаило из Властељица. Зидана је од 1825. до 1827. године. Кнез Симо Радовић приложио је за градњу 550, а кнегиња Неранџа Кнежевић 500 гроша. Стари каонски свештеник Ранко Оцокољић тврдио је да је на том месту постојала стара  црква, коју је кнегиња Неранџа обнављала још 1816/17. године. Међутим, године 1826. Јоаким Вујић ће записати праву истину: "Недалеко од овог села (Властељица) јест једна нова церква која јоште није сасвим завршена".
   Услед растрешености и склоности паду јужног дела цркве, свештеник Ранко Оцокољић је, са парохијанима, 1935. обновио овај храм. Тада је установљено да је зидан од ломљеног и речног камена, који је заливен врућим кречом.

уторак, 02. септембар 2014.

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ


http://www.zvonce.spc.rs/


Светосавско звонце је у својих скоро 45 година постојања, прешло пут од подлистка новина српске патријаршије ”Православље”, до најтиражнијег часописа Српске Православне Цркве. Свој пут ка деци током свих ових деценија, стрпљиво је градило васпитавајући и учећи многе генерације о нашој вери историји и традицији.
Светосавско звонце је свој пут ка деци почело давне 1967/68. године, као подлистак новина српске патријаршије ”Православље”, затим 1969.год. променило формат и 1972. године, након 5. година излажења, ”Звонце” постаје самостално и назива се православним дечјим часописом.
Одлуком Светог Архијерејског Синода ”Звонце” је препоручено као помоћно средство у настави веронауке. Саглашавајући се са препоруком Светог Синода, Министарство просвете и спорта Републике Србије је актом бр. 6-00-212/2004/06 такође препоручило да се “Светосавско звонце” користи као помоћно средство у настави веронауке.
Захваљујући иницијативи државних и помоћи друштвених структура Србије у последњих неколико година положај Цркве, њених институција, имовинско-правних питања и положаја њених посленика на њиви Господњој се увелико поправио што потврђује и горе наведени акт једног од министарстава.
”Светосавско звонце” у последњих неколико година по сваком броју бележи тираж од 30.000 примерака и самим тим је најтиражнији часопис Српске Православне Цркве. Такође се са ”Звонцем” поред основаца у Србији, сваког месеца друже и њихови вршњаци из Републике Српске као и сва српска деца у расејању која похађају веронауку при нашим православним црквама.
Доласком госпође Радмиле Мишев, за главног уредника Светосавског звонца, оно улази у нову епоху свог постојања како визуелно тако и садржајно трудећи се да има присан однос са читаоцима и блиску сарадњу са вероучитељима.
Непрекидно подстиче и награђује даровите ученике: предшколских, основних и средњих школа.
”Звонце” има велики број сарадника и активно сарађује са преко 800 вероучитеља. Такође велику подршку у свом ради има и од државних институција и организација као што локалне самоуправе: Града Крагујевца, Општине Оџаци, Општине Мали Зворник, Општине Апатин, затим Београдских општина: Раковице, Палилуле, Земуна, Врачара, Вождовца, Лазаревца, Барајева, Новог Београда, Обреновца и министарстава Владе Републике Србије: Вера, Дијаспоре, Косова и Метохије.

ИЗАБЕРИ ВЕРОНАУКУ !

                                           
                                          

   Помоћ у васпитању

   Верска настава је цивилизацијска и европска тековина. Европске државе у својим образовним системима имају посебан предмет који се бави вером и религијом. Целокупна Европа почива на темељима хришћанске културе. Старо не би требало заборавити, предање не би требало занемарити у савременом животу, како би деца била васпитана на основама непролазних хришћанских вредности.
   Верска настава – Православни катихизис – у школи се продужава кроз живот у Цркви и пружа могућност Вашем детету да се сусретне са Православном вером, њеним животним духом и традицијом.Школа Вашем детету даје знање, оспособљава га за животно занимање а Христово учење ће му открити смисао живота и непролазне вредности. Дете ће схватити да је живот радост, велика и света стварност којој треба приступити са одговорношћу и озбиљношћу.
   Образовање човека са циљем да служи једној заједници, ма о којој служби се радило, немогуће је без васпитања. Да би човек могао да буде добар мајстор, лекар, државник, потребно је пре свега, да буде добар човек.

понедељак, 01. септембар 2014.

МУДРОСТ И ТРАДИЦИЈА КРОЗ ВЕРОНАУКУ


  О овоме нам сведочи и један од наших
највећих научника:
  Наука је оснажила и ојачала моју веру. Она
ме је учинила бољим хришћанином. Али
та моја вера, вера научника, нимало се не
противи вери моје мајке и народа мога
родног села. Наука ме је само уздигла до
једног вишег погледа, и проширила мој
хоризонт и појмове о Творцу.

  Михајло Пупин

Свети владика Николај (Велимировић), ЗНАШ ЛИ КО ТЕ ЉУБИ СИЛНО


СВЕТО ПИСМО

"Ђаво греши од почетка. Ради тога се јави Син Божији да разори дела ђавоља." (1. Јованова 3, 8)

Ђ ЂАК

Ђак (ученик) је свако дете које се предаје одређеној врсти учења, у вртићу, основној и средњој школи, и које има жељу за сазнањем, упорност и истрајност у раду. Да би његово учење било благословено, оплемењено и лако, пре и после учења, дете изговара молитву којом се моли и захваљује Богу на помоћи око учења и сабирања његовог ума на оно што му је важно и потребно за живот. Ево како те молитве гласе:

Ученици ОШ "Академик Миленко Шушић", Гуча, Савиндан, 2013.


Молитва ПРЕ УЧЕЊА

   Свеблаги Господе, пошаљи нам благодат Твога Светога Духа, да оснажи наше духовне силе, да би, пазећи на учење које нам се предаје, порасли Теби, нашем Творцу, на славу, родитељима нашим на радост, а цркви и отаџбини нашој на корист.


Молитва ПОСЛЕ УЧЕЊА

   Благодаримо Ти, Творче, што си нас удостојио Твоје благодати те смо примили учење. Благослови наше старешине, родитеље и учитеље који нас воде познању добра, и дај нам силу и моћ да продужимо ово учење.


СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ БУКВАР, Светигора, Цетиње/Београд, 2012.