четвртак, 19. април 2018.

Необично путовање Серафиме

   Руски православни цртани филм. Филм говори о девојчици Серафими, ћерки православног свештеника. Радња се дешава за време Другог светског рата, када девојчица Серафима бива одвојена од породице и смештена у дечији дом. У безбожној средини је чека низ искушења, а у најтежим животним ситуацијама јој помаже Свети Серафим Саровски.
   Овај филм је добра прилика да се објасни деци да, како буду одрастала, сретаће дечаке и девојчице који не верују у Бога, као и људе који чак не воле Бога. Да се понекад може десити да им неко види крстић око врата или кад кажу да верују у Бога и иду у цркву, да им неко каже да су „тупави и смешни“ због тога. То не треба да нас забрињава, већ можемо у том тренутку се у себи помолити Богу за ту особу, и можемо тада рећи да „иако ти не верујеш и мислиш да је то глупо – Бог свеједно постоји“. Девојчици Серафими због свега није било лако, јер је била једина међу децом коју су мама и тата учили да воли Бога. Међутим, на крају филма су чак и девојчице које су се подсмевале њеној вери – промениле на боље.
  Тако се може догодити са сваким дететом и сваким одраслим човеком који у неком тренутку нам каже да је веровати у Бога „глупо“.
   Такође, у овом филму видимо још једну животно потврђену истину а то је да Светитељи којима се молимо, који су наши заштитници или по којима смо добили име – учествују у нашим животима и ако их замолимо за помоћ – на невидљиви начин нам помажу.

   извор: hristijance.org

среда, 18. април 2018.

Христос воскресе!

НА ЧАСУ ВЕРОНАУКЕ


Средња школа "Драгачево", Гуча

Васкршњи број „Жичког благовесника“

У сусрет празнику Васкрсења Христовог светлост дана је угледао и нови број часописа Жички благовесник (април-јун 2018.).
   Поред текста са празничном темом из пера Светог Николаја Жичког као оснивача овога часописа, уследили су текстови Епископа жичког г. Јустина на тему Благовести, протојереја-ставрофора Милића Драговића на савремену тему Немам времена која на специфичан начин разобличава отуђење данашњице, као и текст вероучитеља Михаила Живковића о радости као изворном обележју хришћанског живљења прожетог искуством Крста и Васкрсења.
   Богословски осврт на тему вантелесне оплодње и сурогат материнства је посебно драгоцен ако се у виду има актуелност ове теме и потреба пастирског старања свештенослужитеља да одговоре на дилеме са којима се њихове парохијани суочавају. Текст о цркви брвнари у Сечој Реци код Косјерића је освежио историјско памћење, али и дао одређене закључке који приказују како су свештенослужитељи у 19. деку деловали чувајући не само верски, већ и у ширем смислу културно-образовни идентитет свог народа.
   Текст о мокрогорском проти Ратку Благојевићу је показао и мрачну страну скорије историје нашег народа, у коме је свештенство поред улоге народног учитеља често било овенчавано и венцем мучеништва за веру православну. Текст о конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938), аутора јереја Слободана Јаковљевића, обогатио је садржај темом која ће се у наставцима објављивати и у наредним бројевима. Текст о поклоничким путовањима Кипрана по Србији је изнео на светло дана како нас данас виде очи оних који долазе у ову земљу као странци.
   Нова рубрика Парохијске приче у савременом казивању догађаја којима смо сведоци покушала је да прикаже живу веру свакидашњице како бисмо били оснажени Духом који дише где хоће и кад хоће. Страница православног хумора је наставили да тражи и ствара осмех на лицу наших читалаца.
   Рубрика Лирски благовесник је поред текста уваженог Драгана Хамовића о песништву Рајка Петрова Нога, овога пута укључила и две песме Весне Радовић. Ове песме, из циклуса Зовем се Јефимија, инспирисане су ранохришћанском и српском средњовековном историјом. Њихов садржај и начин казивања, неодољиво нас подсећају на пут којим су српско песништво усмерили Настасијевић, Попа, Павловић, Лалић и други који су знали да наша књижевна историја и стваралаштво не почињу са двадесетим веком.
   Приказ издања Манастир Жича на старим разгледницама и фотографијама, аутора Виктора Маричића и Миланк Јемуовић, упућује да ово пажње вредно дело о нашој древној светињи буде узето у руке и прелистано од стране сваког љубитеља лепих речи и слик.
   Рубрика Веронаука овог пута поред приказа једне од школа са простора наше Епархије укључила је и извештај о извођењу веронауке у окружењу савремене паметне учионице у ОШ Вук Караџић у Краљеву. Посебну радост доносе дечји поетски и ликовни радови на тему Васкрса, где су кроз реч и слику исказани дечји доживљаји најрадоснијег празника.
   Летопис је испратио богослужбене активности широм наше Епархије којима је предстојао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин.

   уредник часописа протонамесник Александар Р. Јевтић
   извор: www.spc.rs

понедељак, 16. април 2018.

РАДУЈТЕ СЕ!

САМО ЈЕ ДОБАР ЧОВЕК СРЕЋАН

   Срећа. Шта сматрамо срећом? Шта нас чини срећним човеком? Да ли је много потребно за срећу или, ипак, мало за срећу треба?
   Одговоре на ова питања, нажалост, никада нећемо добити, јер колико људи још више ћуди. Не можемо удовољити сваком човеку, не можемо свакога учинити срећним. Али, добром човеку мало је довољно за срећу. Њега неће усрећити новац, аутомобил, скупоцене ствари, оно што називамо материјалним. Њега ће усрећити породица, прави, истински пријатељи, оно духовно што оплемењује душу. Њему није важно где, већ са ким је. Учиниће га срећним успех његовог детета, биће срећан ако помогне случајном пролазнику. Биће срећан и задовољан када се на крају живота буде осврнуо иза себе и не буде видео куле и градове, већ школовану децу, васпитане унуке и поштовање и љубав коју му показују. Неће га учинити срећним велика плата и викенд пун обавеза, него суботње јутро, које проводи са децом и супругом. Неће желети да мења свет у коме живи, али ће ипак покушати да га унапреди и улепша. Увече ће заспати са осмехом на лицу ако је тога дана некога учинио срећним, некоме помогао, улепшао дан.
   Зашто се радујемо туђем неуспеху, а не сопственом успеху? Престанимо да очекујемо нечију помоћ, већ, хајде сами да изградимо свој пут, ако ништа друго, направићемо од себе бољег човека.

                                  Лазар Бешевић, други разред
                               Средња школа "Драгачево", Гуча

недеља, 15. април 2018.

Сестре Савић, ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Марија, Христина, Ирина, Атанасија, Катарина, Васкрс 2018.
Христосъ воскресе
Χριστὸς ἀνέστη
Christ is risen
Мошо Одаловић